Nocno okupljanje i galama ispred zgrada

[Amber]

U mom kraju je ovog meseca postalo nepodnosljivo. Deca se okupljaju ispred zgrada i galama je je neverovatna. Neartikulisani glasovi, psovke, razbijanje flasa, cicanje, dranje i sta sve jos ne. Sve to traje od 17 h pa sve do kasno u noc do 2. Za sve to vreme galama i sve sto sam nabrojala ne prestaje. Skupljaju se na platou izmedju zgrada 13,15,17,19,21 i 23. Uslovno receno plato iznad tzv. "bunkera".  Svako ima mobilni i iz mobilnih tresti muzika. Sve sto su mogli da isaraju, isarali su. Ceo taj deo je isvrljan, pa su presli na zgrade. Djubreta na sve strane,pikavci, plasticne flase, konzerve, posle njih haos. Stanari okolnih zgrada ih opomenu, ali  tada postane jos gore. Ponekad dodje i milicija, ni to ne pomaze. Pre neko vece su palili kartone i gume. Mozete misliti koji je to smrad bio. To su sve maloletna deca.Ima ih od 11 pa do 15-16 godina. I tako svake noci. Pitam se da li njihovi roditelji znaju gde su im deca i da li znaju sta rade, kako se ponasaju. Nedavno su jednog naseg komsiju gadjali ciglom zato sto im je rekao da se malo utisaju jer njegova beba ne moze da spava od galame. I koliko takvih beba ne moze da spava, koliko ljudi neispavani odu na posao, itd. Da li se ovako nesto desava i u vasem kraju. Sta uraditi. Evo ih, poceli su sa  okupljanjem.

[dejan]

Da, to je uglavnom izrazeno tokom leta kada je raspust, pa se klinci okupljaju i gluvare do kasno u noc.
Isti problem je i u okolini moje zgrade, gde se nalazi kosarkaski teren gde postoje i klupice na kojima klinci sede do kasno u noc.
I onda tako jednog dana ja vidim polupane i unistene klupice, mislim se, to su bahati i bezobzirni klinci unistili, medjutim saznam da je klupice unistio jedan stariji komsija iz druge zgrade, da se klinci ne bi vise okupljali i galamili nocu... Sto bi klinci unistavali nesto sto njima treba, ali ne treba ljudima koji nocu hoce da spavaju...
Cim pocne skola sve ce se to dovesti u red, nema vise gluvarenja i blejanja do kasno u noc...

[Amber]

Okupljanje dece nam ne  smeta, nikada, kada bi se to okupljanje svelo na njihov glasniji razgovor, smeh. To ne smeta, normalno je. Bolje da budu tu ispred zgrade i zabavljaju se, ali vecina njih namerno galami, dere se, unistava. Da ponovim, ovi "nasi" lome grane drveca, razbijaju flase piva koje inace piju neprekidno, bacaju i sutiraju limenke, devojcice vriste non stop. Skoro je jedna komsinica sisla da ih zamoli samo da malo budu tisi, a jedan decko sa stakama (inace ima povredjenu nogu) zamalo da je udari stakom uz pretnju da udje u zgradu i da se vise ne pojavljuje.
Ceo deo gde oni borave je u haosu. Zidovi puni grafita, isprevrtane zardinjere- u kojima redovno pale neke kartone. Za ovakvo ponasanje se ne moze reci da je druzenje - to je divljanje. Ponavljam, nikome ne smeta njihovo okupljanje radi druzenja, sasvim je u redu, ali ovakvo besno divljanje niko ne bi mirno podneo. A sve to traje do posle ponoci. Prava tortura jedne grupe dece koja se ne druzi vec iskaljuje svoj bes. Pretpostavljam da deca o kojoj pricam nisu iz nasih ili okolnih zgrada, jer da jesu, verovatno bi neko od roditelja reagovao i sam upozorio svoje dete da ne divlja. Cim se priblizi vreme njihovog okupljanja zatvaramo prozore svojih stanova (bez obzira sto je nesnosna vrucina) jer nam je za sada to jedina odbrana od divljanja mladih ispred nasih zgrada. I mislim, da bez obzira sto se blizi pocetak skole - dolazice oni sve dok ne pocnu kise ili mraz. A tada se okupljaju u hodnicima zgrada. I sve u krug. Roditelji, proverite gde su vam deca i sta rade.

[Amber]

Doslo lepo vreme, raspust i ponavlja se ista stvar. Galama ispred zgrada nepodnosljiva. Bukvalno divljaju. Devojcice prednjace - neverovatno. Neka sede i nek se druze, ali razbijanje svega sto im dodje pod ruku ili nogu. Pre neki dan su usli u zgradu, slomili staklo, odlomili rukohvat na ulazu ispred zgrade. Nikakva nasa upozorenja ne pomazu. Policija dodje, upozori ih, zapreti, ali se posle izvesnog vremena vrate i nastavljaju po starom.

Interesuje me da li ovakvih stvari ima i kod vas, a ako ima, molim vas recite mi kako se borite sa tim. Ovde kod nas od stanara zgrada, niko nista ne preduzima, svi se povlace, boje se da ne dodju u neko iskusenje i da se ta opomena ne pretvori u nesto drugo, jer klinci su vrlo revnosni u drskim odgovorima. Oni nisu iz nase okoline, da su nasa deca znamo kako bi smo, ali ovako ne vidimo neki izlaz iz ovoga. Prava tortura.